|
Nakon DIORAME – licni ugao...
Razmišljajuci
kako da sastavim tekst za ovaj blog trudio sam se da izbegnem samo
jednu jedinu stvar. Hvalospev. Hvalospev na racun Diorame,
organizacije, publike... Na žalost, shvatio sam da je to nemoguce. Zato
ce tekst biti kratak.
Preslušavajuci milion puta Dioramin album
,,Pale'', ocekivao sam da ce se na VIP zabavi organizovanoj u njihovu
cast pojaviti sujetne poete zaglibljene u svoje svetove, nedostupne i
neraspoložene za bilo kakav kontakt sa publikom. Imao sam prilike da,
lutajuci po pesnickim vecerima i ,,underground'' okupljanjima širom
Srbije, upoznam mnoge autore cije su mi se pesme dopadale. Ali, nikad
nisam uspeo da izbegnem gorak ukus nadobudnosti (ponekad sasvim
opravdane) kod tih ljudi. Zbog toga sam nekako i ocekivao od Diorame
(koju ne smatram samo muzickim bendom) da ce biti sujetni i gordi.
Medutim, nakon VIP veceri, shvatio sam da su oni, na neki nacin, došli
svojoj kuci, kao da su stigli na mesto gde mogu da se osecaju slobodno
i spontano. Sve ovo zvuci kao gomila otrcanih fraza, ali i vece pre
koncerta, kada je Torben ispred ,,Underworlda'' ležerno grickao
suncokret imao sam utisak da taj covek i nije stranac (baš kao ni
Felix) u bilo kom pogledu.
Žao mi je što sam, zbog svog ne baš
ocuvanog zdravlja, morao da ulazim na samo najomiljenije mi pesme za
vreme koncerta. Ali, publika se cula i ispred ,,Akademije'', svo vreme,
skoro tri sata, neprekidno. Mada znam da to možda i nije dobro i da sam
u suštini i sam protiv toga, u jednom trenutku zaželeo sam sam da se
slika sa koncerta pojavi na naslovnoj strani nekih naših tiražnih
nedeljnih novina umesto dosadnih MTV megazvezda. No, to i nije toliko
bitno.
Jasno je, Diorama ima svoj stil, svoj pecat sviranja i
ponašanja, i zbog svega proživljenog te tri veceri sa njima, ja im
verujem u sve što su napisali i stvorili još više nego ranije. U svaku
prokletu rec. Svim srcem.
Desert Church
|
